Објављени извори и литература о јасеновачким логорима

Јован Мирковић

PDF, 2,7 Mb

Прво електронско издање, 2005.
(урађено по штампаном издању Бања Лука — Београд, 2000.)

  • Уместо предговора (Систем јасеновачких концентрационих логора)
  • Увод
  • Коришћене библиографије, библиографски искази и прилози библиографији
  • I Објављени извори (документа)
  • II Мемоарска литература
    • 1. Посебна издања
    • 2. Чланци
      • a) Чланци у зборницима
      • b) Чланци у штампи
  • III Научни радови, историографска и друга публицистика
    • 1. Општи прегледи историје
    • 2. Енциклопедије и лексикони
    • 3. Студије и стручни прилози
      • a) Стручни и научно-популарни прикази логора
      • b) Студије и прилози изучавању појединих питања о јасеновачким логорима
      • c) Студије и прилози изучавању релевантних тема и друга историографска публицистика
    • 4. Регионална и локална историографија
  • IV Књижевност и филм
    • 1. Белетристика
    • 2. Филм
  • Закључак
  • Conclusion
  • Графички прикази анализе објављених извора и литературе
  • Библиографија објављених извора и литературе о јасеновачким логорима
    • 1. Објављени извори (документа)
    • 2. Књиге Чланци
  • Попис коришћених библиографија, библиографских исказа и прилога о библиографији
  • Именски индекс
  • Географски индекс
  • Индекс других појмова
  • Попис скраћеница
  • Белешка о аутору

ЗАКЉУЧАК

Усташка Независна Држава Хрватска, створена под окриљем фашистичке Италије и нацистичке Немачке на националистичко-шовинистичким и клерикално милитантним основама, била је католичка диктатура. Религиозна нетолеранција уграђена у темеље друштва била је мешавина традиција католичке цркве и балканске суровости. НДХ је као и њена водећа политичка снага, усташки покрет, организована као терористичка творевина. Од успоставе НДХ започео је организовани терор против становништва, темељен на националној, верској, расној и идеолошкој искључивости. Терором, не само тзв. "дивљих усташа", уствари формација произашлих из организација »Чисте католичке акције«, већ организованим, па чак и "озакоњеним", усташка НДХ, све њене структуре (од усташке организације и њених политичких и војно-полицијских органа, до државних административно-управних, војних, полицијских, судских и др. органа), врши злочине против човечности, не само ратне злочине и злочине против цивилног становништва, већ и на еклатантан начин и злочине геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, шта је јасно видљиво ако се пореди пракса НДХ и усташке организације са дефиницијом геноцида (по свим елементима).

Међутим, нити Нирнбершки суд, нити правосуђе Друге Југославије и њене федералне јединице Хрватске, нити Републике Хрватске нису осудили НДХ, усташку организацију и њихове органе за злочине геноцида, нити их прогласили за злочиначке организације, а суђења која су и одржавана за групе и појединце била су за ратне злочине и злочине против цивилног становништва.

Један од видова организованог терора Независне Државе Хрватске, а пишемо је без оне уобичајене ознаке „тзв.", јер је она стварно егзистирала, без обзира шта је по међународном праву ништавно њено постојање (успостављање од стране агресора на окупираном простору), а уосталом и у идеолошкој припреми за стварање савремене Републике Хрватске истакнуто је да је НДХ била „израз повијесних тежњи хрватског народа“, били су и логори, било како се они називали: сабирни, пролазни, радни, концентрациони.

Јасеновачки логор, боље речено, систем јасеновачких логора, имао је, доиста, везано за део званичног назива: „радни“, и своју, да тако кажемо, економску подлогу, од пљачке имовине заточеника и робовског рада у производним погонима и на економијама, па до пропагандно назначеног циља - мелиорација Лоњског поља, ипак превасходно функцију уништења људи (Vernichtungslager). Ова функција систематски је провођена: од услова смештаја, рада, прехране, излагању заразама и сл., дакле услова живота, па до грубог, нескривеног појединачног и масовног уништења људи, вршеног на најпримитивнији и најбруталнији начин.

Дуго времена у нашој историографији, а и у јавности, владало је мишљење, да тема Јасеновца, због разних, а пре свега дневнополитичких разлога, није присутна у литератури, како у историографији тако и у публицистици.

С једне стране у српској историографији и публицистици присутна је теза о „завери“, да се заташкају усташки злочини, да се релативизује улога РКЦ, епископата и Степинца, па до теза о заједничком, протусрпском, деловању хрватских национал-шовиниста предвођених усташким покретом и комунистичког покрета. С друге стране у хрватској историографији и публицистици подржавана је теза, такође, о „завери“, да се целокупни хрватски национални и верски корпус прогласи геноцидним и одговорним за злочине усташа, а они радикалнији су ишли дотле да су негирали и само постојање тих злочина.

И једна и друга страна, истичући у први план жртве из редова властитог народа и потенцирајући стварне и наводне злочине учињене од припадника другог народа, истицали су да се ова теме није адекватно, стручно-научно обрадила, па ни квалитетном мемоарском литературом и другом публицистиком.

У историографији је остало још доста отворених питања везаних за усташку НДХ, њено успостављање, однос и одговорност Ватикана и католичке цркве, одговорност за злочине геноцида и ратне злочине не само појединаца већ и усташке организације и државе и њених органа и утемељивача политичко-идеолошке подлоге, одговорност југословенских власти и научних институција за несистематско изучавање или чак и потискивање питања жртава рата и злочина геноцида, као и низ других питања.

У уводу смо истакли да у објављене изворе о јасеновачким логорима у ужем смислу убрајамо објављену архивску грађу - документа (временски лоцирану као грађу насталу за време II светског рата, грађу насталу после рата и савремену грађу), а у ширем смислу у изворе уврштавамо и мемоаре и друга сећања (издвајајући при томе мемоарске записе настале у току рата или непосредно после њега, који, због свежине сећања и аутентичности често имају вредност документа).

Задатак овог рада је био приказ колико је тема јасеновачких логора присутна у литератури. До сада није рађена селективна библиографија о јасеновачким логорима, осим неколико, у уводном делу, поменутих прилога и библиографских исказа, који ипак не дају комплетан преглед објављеног. Пошто библиографија књига и чланака представља полазну основу било ког иоле стручнијег, а поготово научног, приступа проучавању одређених питања, њено непостојање представља стварну потешкоћу таквом раду.

Овај рад није имао претензију да наведе сваку библиографску јединицу, поготово не из дневне штампе, у којој се Јасеновац помиње као географски појам или појам из дневнополитичког практицизма, а нису узимани ни бројни чланци пригодничарског, а ни многи полемичког (напосе национално и верски ексклузивистичког) карактера. Настојало се обухватити, по могућности, све шта је у посебним издањима у потпуности посвећено јасеновачким логорима, и, по могућности, шта више, чланака у зборницима и у штампи који се искључиво баве овом темом (било као мемоарски записи, или прикази логора, односно прикази неких питања у вези с логором).

Наравно, на првом месту су историографски радови. Настојало се, такође, остварити увид и дати шта већи број историографских и публицистичких радова у којима тема јасеновачких логора није примарна, али се о њој говори и дају релевантни подаци у већем или мањем обиму. Сигурно је да оваквих радова има више и да нису сви обухваћени. Смисао узимања и ових радова је у чињеници да се ова тема може изучавати само интердисциплинарно, дакле, да могу послужити аргументовању одређених питања, нпр. у изучавању питања броја жртава (са свим конзеквенцама тог питања, као шта је структура жртава по територијалном, националном, конфесионалном, добном, полном, социјалном, идеолошком, професионалном итд. критеријуму), па макар у таквом издању било поменуто само једно име или догађај који је у вези јасеновачких логора.

Као извор за библиографију послужило је 66 библиографија, библиографских исказа и прилога о библиографијама, те научна апаратура и пописи извора и литературе у историографским делима.

Пошто је уврштавање библиографских јединица у овај рад извршено на основу виђења - de visu, за преко 90% јединица, могао би, ако се изоставе неки од наслова општег историографског карактера, послужити и као примарна библиографија за тему јасеновачких логора.

У раду је наведено у групи у групи „објављени извори - документа“ 108 јединица и у групи „књиге“ 1106 наслова који се односе на посебна издања о јасеновачким логорима, зборнике у којима се налазе чланци о нашој теми и књиге (посебна издања и зборници) у којима налазимо (више или мање) релевантних података.

У попису чланака је 1482 библиографске јединице: научни прилози о појединим питањима теме јасеновачких логора, научни прилози о другим темама који доносе одређене чињенице у вези наше теме, мемоарски записи бивших логораша и друга сећања у вези логора и страдања, неке од актуелних полемика, публицистичко- новинарски записи итд., који су објављени у зборницима, периодици и штампи.

Анализа објављеног по годинама издања, а анализирано је 1188 наслова књига и 1544 наслова чланака (шта се не слаже с бројем у попису, пошто су за ову анализу наслови узимани по годинама издања – дакле неки се јављају по два или више пута, док део наслова нема године издања и нису узимани у анализи), показује да је највише посебних издања (књига) и чланака објављено у декади 1981–1990.

Ако групишемо наслове књига и чланака по употребљивости за изучавање наше теме, видимо да једва 28% припада, условно речено, првој групи (назовимо је „примарна литература“) и то код књига 21% и код чланака 35%. У примарну литературу уврстили смо код књига објављене изворе, мемоаре бивших логораша, студије и прилоге изучавању појединих питања о јасеновачким логорима, као и стручне и научно популарне приказе логора. Код чланака у штампи у примарну групу уврстили смо мемоарске записе, а код чланака у зборницима и периодици: прилоге изучавању теме и мемоарске записе бивших логораша.

У другу групу (секундарна литература) код књига смо уврстили студије и прилоге изучавању других тема релевантне за нашу тему, друга сећања која дају одређене податке за нашу тему и општу и локалну историографију. Код чланака у зборницима у ову групу уврстили смо друга сећања и релевантне прилоге другим темама, у периодици су узети прилози другим темама значајним за нашу и у штампи чланци које смо разврстали као фељтоне и репортаже. Ову групу (секундарну) чини 51% свих наслова (52,5 % код књига и 49% код чланака).

У трећу групу уврстили смо све остало шта даје одређене податке корисне за изучавање наше теме: публицистика, белетристика, полемике и друго. Ова група чини 21% свих наслова (и код књига и код чланака).

Код разврставања у наведене групе доста је толерантно вршено уврштавање у прву групу, нарочито кад се ради о прилозима изучавању наше теме, пошто део тих наслова у садржају носи елементе не само научних прилога већ и полемичке тонове, па би се могли уврстити и у групу полемичких радова, али превагнули су разлози доприноса изучавању појединих питања, такође део литературе с научно-популарним приказима логора могао би се уврстити или у општу историографију (дакле припадали би другој групи) или у публицистику (значи припадали би трећој групи), но њихов број није тако велики а и систематизују дотадашње спознаје. Имајући ово у виду, стварни број научних прилога (у пуном смислу те речи) још је и мањи него шта је изражено у наведеној подели.

Графички прикази дати у прилогу даће детаљнију слику броја наслова по врстама, времену издавања и употребљивости за изучавање теме јасеновачких логора.

Није задатак овог рада да из датих података и могућих изведби података изводи закључке темељене на политичким, идеолошким или другим основама.

Задатак овог рада, како је наведено, био је приказ колико је тема о јасеновачким логорима присутна у литератури и каква је употребљивост објављенога, тј. да ли је могуће на основу тога вршити одређена изучавања и добити одређене спознаје.

На основу свега изнесеног може се констатовати да често истицана чињеница, као о јасеновачким логорима нема довољно написаног, нема се у литератури на шта ослонити, да је то била „табу тема“ и сл., очигледно не стоји. Дапаче, број библиографских јединица које у потпуности или делимично говоре о јасеновачким логорима, уврштавају ову тему у сам врх тема из II светског рата на нашим просторима присутних у литератури.

Међутим, структура написа о којима је реч не задовољава. Не постоји систематска, научна монографска обрада јасеновачких логора, као ни квалитетна монографска обрада неког сегмента ове теме. Релативно је мали број научних радова посвећених изучавању ове теме или неког њеног питања, као и квалитетних, критички припремљених, зборника докумената.

Сматрамо да се не може говорити о „табу теми“, пре се може говорити о „табу свести“ људи из, превасходно, историјске науке, али и других компатибилних дисциплина, да се стручно, научно, баве овим питањем. Њиме се баве више, могло би се рећи, људи изван струке, често упадајући у замке политикантског практицизма, најчешће национално-верског ексклузивизма. Нажалост, томе подлежу и неки људи из струке.

Тема јасеновачких логора захтева стваралачко истраживачки мултидисциплинарни приступ, како би се та изузетно сложена структура једног историјског факта осветлила вишедимензионално.